Вукова преписка. Књ. 7

ог о

ВУК ПОПОВИЋ 4:

светаца, јер имамо овђе једнога галлота Грка, кои је зачарао Бокеље, на много мјеста, и хитрим говором и плачкавим свецима, те им градл по црквама пконостасе и по кућама инконе, и то за намамити их прије работа им на причек, у толико година да му плате, вежући их с уговором писменим и ово му све на велику корист испада у здравље нашег кратко-

видног владике! — Био сам добро назебао и окашљао и ово ми је доста гмело да вам нијесам одавна писао. — Сви моји

што су на дому п на плуту здраво су хвала Богу, и као њима тако и вама и свима вашима с напљубазним поздравом желећи свако добро ваш ваздашњи пријатељ

поп Вук.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4683.]

187.

„

У Котору 28/863. августа нашега. Мпли Имењаче и Пријатељу!

Ја се надам да сте се већ с купања вратили код куће. Ви богме као јунак и по води п по суву лако путујете, и то још на далеке имучне стране. Боже вас укријепи, и подржи вам таки лијепи и лагапи живот, да и у напријед успутујсте вдраво ђе гођ би вам мило било.

Мило мп је да сте опо моје писмо од 13. маја са двије пјесме, чини ми се примили. и овако дуго што вам нпјесам ништа опет ппсао, узрок је све. што исчекујем, еда ће ми од куд банути још која за вас пјесма нова; и залуду им се пише и препоручује, једнако ме варају с лажним обећањем, Ове двије од боја у Крвавој Дуги исписао сам од једног пјевача, Бањанина, кош је у сваком лањском боју био, и једва под кријући на вјеру каза ми их, зашто не смију од Мирка пјесме никоме казивати, ни у пјесмама никог другог, осим Црногорце и њихове главаре спомињати пи славити! Збиља постао је немилостиви силеџија! што намисли у његовој тикви, онако ваља, да буде! Биће и овоме крап!

На његово име издава архимандрит Дучић пјесмарицу од 28 пјесама, и исти архимандрит сишао је доље ту неки дан,

28"