Вукова преписка. Књ. 7

"436 ВУК ПОПОВИЋ

и раздајући позов на пренумерацију, хвалио је ове пјесме много, и молио је да се постарамо што је више могуће за искупити пренумераната. Пошао је за то и у Дубровник, и никако не могу вјеровати да ће ове пјесме бити с чистим народним језиком сачињене, јер су им били многл п књи– жевни људи помагачи, за сложити пх, тамо бајаги љепше'! Оне друге двије капетаније Вукаловића немају једно обштинско име, кло оне прве, него зову се: Крутевице п Зубци. — За Сердара Андрију све је опо цлјела пстина што се у оној пјесми каже, то је познато на овом крају свакоме, алпу здравље пок. владике, остао је жив, а иначе послије свршеног боја оне године, шћели су евл Црногорски главари, да Апдрију п његове синове мушкетају, п кућу му разуре. Он је свакако с онога остао под срамотом, нити се чује жив. А да је умрђо или погинуо, поштеније би му бпло, п док је жив. ја ону пјесму не бих штампавао, а може бити међу овијем Мирковпјем пјесмама, да ће бити у којоћн п о Андрији спомена. — Владпци Нашему јавио сам како ми пишете за опога човјека, да су вам одговорили у Биограду. Владика је овог пута мало у Боки стајао, све га нешто онамо потеже! Обестрвише попа Пунишу на Цетињу као да га вук иђеде! да мало оста п Петрановић, те и њега не смакоше! Неко му измоли живот, и прогнаше га про границе с црнијем образом! — Четири Турске куле што су на земљи Ц. г-ој подигнуте, и сад су, и свакп дан око њих раде да су им тврђе и јаче. Једној су нађели пме Сердар-Кула: а другој Милен Град! а осталпјема још не знам имена. Књаз и Мпрко и сви с Цетиња главари увјеравају Шрпогорце да ће се куле до кон дан обалити, п овако пм калапшу и за друге лгоесле. — Ту недавно изеђкоше двопцу од племена Кадића, што су на вјеру дошли на Цетиње, да се Књазу поклоне, п тосу учинили без исповреди пи причешћа, кажу без знања Књажева, и с овога невјерства напједили су се многи Црногорци. — Војвода Ђуро Матановић са Зегом заједно пошли су у Цариград 5-ог августа, за ову гладну годину да искуче што од свог богатог и великог пријатеља! а може бити и да захвале на чудну једну сабљу што је добио Књаз на поклон од Султана. Владика им је дошао одавна на Цетињу, и кажу да је донио ив Петрзбурга пи Москве и новаца и владичански адиђара. Чује се да је благ и посве угодан човјек, тако му и ваља живјети ако ће му владичанство подурати. Види да Мирко ко-