Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 4458.

на Црнојевића Рпјеку, са своим вапорима да им га је послао. Зато сад п хвале његово великодушије и оваки су сви они, а ово им чини наивише домаћа невоља и наппосљедна погибија. Новица је Церовић добро и здраво. Он сједи у Дромњаке на своју старину, п влада с Дромњацима, Морачом и Ровцима. Кажу ми да много пије шљиве и често да се опија. Над собом непознава никог до самога Књаза Николу. Испали су му зуби и с овога стид га је у трпези међу дружином. Црногорска господа уриједко га спомињу с добрпјем именом како је право, а у пјесмама нити даду, нити смије нико споменути њега, ни ниједнога Херцеговачког јунака, и зато их и он и сваки поштени човек лриморац и Загорац мрзи и наппослђ с овога биће међу њима пријекора п ината. Вопјводе: Бањски, Гатачки и Пивскл, били су сатли у Рисан да крену у Стамбол просити у Султана, да му одспјеком плаћају харач, а да им не долази на кућу ни један Турчин, и за повов преко наше власти, био им је одређен вапор и трошак сав, тек само у овом путу, да узму на челу за поглавара свота Бимбашу Луку Вукаловића. Ма они знајући да ће због Вукаловића на чудо бити од Књаза и Мирка, ако пођу с њиме, као што и ћаху одреку се да неће с њиме нипошто, и тако им се овај пут разметне, и с овога они ни данас не знаду чи су. Турчина непримају нити га познају, а Књаз им се несмије мијашати јавно ни у какве после. Вукаловић влада с Драчевицом, Зубцима и Крутевицом врло паметно. За секретара свога има некаког ученог Орбина. 0 Црногорцима нема никаког посла, нити смије код њега ни један привирјете. У сред Зубаца Турци су оградили Паланку велику и у њој стони до 100 Турака с миром. Вукаловић потеже плату па себе и на 500 пандура сваког мјесеца по оном још учињеном уговору у Дубровнику. На позив Мостарског Пале, пити којег другог великаша Турског, пе иде никад. него му је напчешћи пут и разговор у Дубровиику. Од ове плате што потеже на пандуре имали би дио и пандури Пивеки, Бањски и Гатачки, и сувише на овој тладној години имали би помоћ у житу, али како неоћу да повнаду Вукаловића за напстаријега Бимбашу, тако им Вукаловић и недава ништа, Њега оће добро и власт наша, вр на оном крају е његовим владањем, и народ је и пут на миру. Кату ми да је велики пријатељ с Врчевићем, и да се састају чешће у Зубце