Вукова преписка. Књ. 7

546 ПАВЛЕ АДАМОВИЋ

безсмертни муже!! Ви који сте уздигли олтар чести славе п просвите народње «' непрестаним трудом вашим, п вјенац беземертпја сплели и на њега поставили, ви који сте срушене развалине храма Минервина обновили п чисти божественп огањ Сербизма у њему зажегли, драчје пзкрчили да кппарис расте, под којим ће се мила србска младеж без разлике рода и племена нектаром богова напајавати, пјевајући пјесме прадједова своји, славиће, узносиће, п разносиће пме ваше от рода в' род, као 434") будуће своје славе п среће, јербо не само штосте ви пме Сербија п Србљин, с ученом Јропом упознали, п морално сродели, негосте славу србеку по даљним крајевима свјета разројили!!! На вас управљам ја позив мој. на вас полажем сву надежду моју!! Ако ми ви неодречете благонаклоност вашу, него ме препоручите по обећању вашему, Г-дину Секретару Књажеском, да само лакши приступ Њеовој Овјетлости пмати могу, то ће се онда запета испуншти давна жеља и намјерење моје, и онда ћу ја дишући милим воздухом Србије мајке, нов уживати живот. Ако ме препоручите, то вас увјеравам, да се нећете раскајати, нити ће вам кадгод ваша препорука на бевчестије служити, јербо се ја нећу изван сфере моје у друге државне послове мешати, но само оно што ми се преда или заповједи

радити. — Ја мислим по моме расуждењу да Сербија требљ зрели пи пскусни људи, а не голобради ветрењака. — Ја

вам се псповједам пскрено, да ме ненагони нужда у Сербију да пређем, као што су многи овде дуг направили, пак 13 нужде само у Сербију отишли, да дуг овде неплате, и правосудија пзбегну. — Ја у овој држави ником дужан нисам, и непдем из нужде у Сербију него само из великог" жара и љубови роду и човечеству; ако ја циљ намјерења мога у Србији постићи не би могао, п ако ми ваша препорука у томе неби помогла, то ћу се ја онда тјешити с' рпјечма орацијевим' „Заб езб уоћшзве“. — Ако ме пак хоћете с вашом препоруком подпомоћи, то вас молим да напишете писмо на вашег ког пријатеља, ком мислите да ме препоручити мотете, п то писмо запечатите, атресирајте и пошљите га управо к' мени, пак ћу ја собом понети, да могу лакше приступ Његовој Овјетлости пмати, јербо ви знате добро, да је страном човеку у туђој држави без пкакве препоруке тешко циљ на-

1) Писме А значи Бог, извор и почетак свега добра, од Бога аза добила је Азија име, а Сармама Азиска добилаје име од Схра—Мати.