Вукова преписка. Књ. 7

ДРЖАВНИ САВЕТ 579

обичаје казао како су се девојке у Србији отимале, и тим (по њиховим мислима) народ срамотпо; а за скупљање самих наших народних песама било је тамо људи који су ме у очи пазпвали спрдњом и питали ме докле ћу тако спрдњу терати. Ово све, и свако од овога, показује. очевидно да ја тамо ништа од својих књижевних послова не бих могао радити по своме разуму, него или бих морао радити како неко други хоће и како управо не ваља. или не радити никако. Кад су ми преклане двојица од господе Совјетника тамо говорили да се доселим у Србију па да ће ми се додати јоште што пензије, било ми је наврх језика да им ово све кажем, али сам се опет уздржао највише за то да се не би рекло да опадам Аустријске Србе у Србији.

Па овакви људи до сад ми нису дали да у Србији седим и своја дела радим, а сад хоће да ми забране тамо п долавити. Овога пролећа мислио сам тамо доћи које за то да бих прошао пио јужним и северопсточним границама данашње Орбије ради нашега језика, обичаја и историје новијих времена, које пак и ради својих приватних послова: па сад видећи како је овима мојим непријатељима слободно чинити ми такву неправду, не смем се усудити тамо доћи док ме Впсокославни Совјет не би уверио, да су они то чинили без знања. Високославнога Шравитељества, и сад Високославно Правитељство дознавшп то и признавши да ми се неправда чинила, да ме прима под своју заштиту. Може се ко зачудити или и насмејати кад чује где ја говорим да не смем доћи у своју отаџбину, за које сам корист и славу радећи и старајући се провео готово сав век свој; али кад помисли и расуди шта се тамо чини против мене, признаће да имам право: ко се не стиди људи и не боји Бога онаке лажи и беде на мене по народу разашиљати, онај се неће постидети п побојати учинити ми и свако друго зло; а кад им се оно допушта, свак може помислити да им се и друго све може допустити; јер ко ме тужи онај ми и суди.

Мени је врло жао што овако морам говорити против Аустријских Срба у Србији, јер међу њима имам пријатеља које од свега срца љубим и поштујем и за које сам уверен да и они мене тако љубе и поштују. Ја се надам да ми они, као ни други ни један паметан човек, ово не ће примити за зло; а још мање да ће казати или помислити да вичем на све Аустријске Србе у Србији и да мислим да их са свим не

37%