Вукова преписка. Књ. 7

950 ДРЖАВНИ САВЕТ

треба у службе примати. Ја се тужим и вичем само на оне који ме, Шравитељетву на срамоту и народу на штету, нсправедно гоне и сметају мш не само у мојим приватним него и у књижевним — или управо рећи општенародним пословима. Ја се надам да и осим мојих поменутих пријатеља има паметних људи међу Аустријским Србима у Србији, који ће признати да је ова моја тужба. особито што се тиче В. Лазића п цензуре са евим праведна п петпнита. За коју службу нема у Србији својих људи, ја мпслим да бп ваљало примитл п туђина способна и поштена без разлике рода п закона, а камо ли нашега брата Орбина из Аустријских држава. Гдекоје сам од Аустријских Срба који су сад тамо, п ја сам звао у Србију; али их нисам звао да раде по својој вољи као што не треба, него сам мислио да пм се заповеда п посао надгледа да би радили као што треба.

Као што никако дело људско, не може бити без погрешке, тако п ја не мислим да погрешака нема у мојим делима, п свагда сам говорио, п сад кажем, да ће ми бити мило кад ми их ко покаже, јер се критиком, то јест, кад више љуло покажу своје мисли о чему, истражује истина; али који каже да је што овако или онако, а другоме забрањује казати што против његових мпели, онај показује да се боји истине п да се труди еда би је како сакрио од људи. А кад ко место у књизи па покаже погрешке, нападне опадати п ружити њезина списатеља, оно није крптика, него је безобразна исовка.

Ја дакле пе желим да високославни Совјет забрани писати против мене п дела моја критизирати, него се молим да ми је слободно бранити се п оправдати, п то управо с опаким правом као што непрпјатељи моји против мене пишу, н, п. 1) да цензор у мојим или чијим другим за обрану моју одговорима не брише ништа, него да се штампају управо онако као што се пошљу; јер према оним лажима, будалаштинама, подлостима пи поругама, што је В. Лазић (у 5 броју Подунавке) наштампао против мене, ништа се против њега не може казати што не би ваљало штампати; 2) да цензор или други ко не задржава мојих одговора докле му је воља или док не начини што против њих, него одмах да се штампају, па ко буде што имао против њих одговарати, нека штампа после; а 8) као што је В. Лазић чланке своје против мене разашиљао по народу као додатке уза све троје Београдске новине, тако исто да је слободно и мени, и онима који ме