Вукова преписка. Књ. 7

о ср 2

ДРЖВАНИ САВЕТ

140 страна а у другоме 89; обадва су наштампана у четвртпни на лијепој писаћој хартији, п да би свак могао назначити ако гдје нађе да бп што друкчије ваљало казати, остављено је на свакој страни готово по пола бијеле хартије.

Правитељство Српеко за ово дјело пза такову своју жељу п старање да се оно начини што је могуће боље, заслужило је велику похвалу.

Ја остављам другима, који се управо овијем послом забављају, нека говоре јесу ли ови пројекти према данашњему стању народа нашега у Србији, и да лп би у њима ваљало што промијенити, и шта и како; него се усуђујем казати што о језику у њима.

У обадва ова пројекта, језик је готово једнак, али није као што би требало да је, п ја мислим да бп ваљало правитељство да се постара колико за саму ствар овога дјела, толико најмање и за језик. Ја знам да у нас пма људи који ће рећи: шта је пама стало за језик само нека је ствар доора п нека се може разумјети. Истина да је у језику свега што се пише главно својство да се може разумјети, али нпу чему није оно једино. него ваља да је по правилима и по својству народа за којп се џише; и ја бих још рекао да у овакијем стварима више ваља пазити на језик него на саму ствар; јер погрјешке у стварп могу бити на штету само јединијем људима, п то само док се пе поправе, а погрјешко у језику на штету су цијслога језика, којп је пајвеће благо свакога парода, па кад се у књигама п поправе, у језику остају за дуго времена а кашто и за свагда.

У овијем пројектима толико има којешта што није по народноме језику, да се не може поправити па оној бијелој хартији што је зато остављена, пего би пх ваљало са свијем прерадити, т. ј. кад се од њих два са различнијем поправљањем које ће доћи које од куда начини један, онда да се даде какоме човјеку који ће знати оне исте ствари казати народнијем језиком. Ја знам да је у нас врло мало људи који би то тако знали начипншти, али за правитељство то опет пије немогућно. И у књигама једнијех људи срамота је кад језик није као што би требало, барем колико је могуће, по у књигама које превитељство за народ свој гради п својпјем трошњком штамша, то се не може опростити нити ичим оправдати. У књигама које се овако пишу из главе много је лакше са-