Вукова преписка. Књ. 7

ДРЖАВНИ САВЕТ 585-

чувати се од ријечи п мисли које нијесу народне, пего лп у онима које се преводе с другијех језика.

У Бечу 3. мапја 1850.

Вук Стеф. Караџић.

[Државна Архива. Држ, Савет Арх. ~ 419,1

6. Впсокославноме Совјету!

Дознавти да је изашла уредба да се уношење књига из других земаља у Србију може забранити и због правописа, усуђујсм се препокорно молити Високославни Оовјет, да би он благоволео уредити да се из ове уредбе изузму ако не све моје вњиге, а оно барем сад на ново наштампани „Сртски Рјечник“ по остало што бих ја унапредак под својим именом штампао.

Главни узроци, за које се надам даће ми се ова молба испунити, ово су:

1.) Ја овим правописом пишем и штампам књиге има већ око 85 тодина, па не само што до сад није забрањивано уносити их у Орбију, него ме је Травитељство наше за њих награђивало. 2.) Око Рјечника овога ја сам се трудио пи мучио 83 године дапа, и за његово штампање дужан сам у Бечу више од три хиљаде форинти у сребру, а из Србије имам нањ 2350 пренумераната, па кад би се он забранио уносити амо, мени би се тим учинило штете најмање око 5250 цванцика и тако бих на правди Божјој п трудећи се за најдрагоценију пародност нашу остао под толиким дутом.

8.) На ову су се моју књигу по Србији купили и скупили пренумеранти, и опа је наштампана и Впсокославном Попечитељству на цензуру послана неколико месеци пре него што је изишао овај закон, по коме би се она због правописа могла забранити; а да је овај закон п отпре бпо, опда ја овота Рјечника или не бих ни штампао или бих наштампао у половину мање књига и тако бих имао мање трошка и штете.