Вукова преписка. Књ. 7

586 ПВАП МРЕШИЈЕВИЋ МАТИЋ

већ е позно било за далђ сланћ. Ако дакле та књига јошт готова ние, п ако се икако узможе молим вас господине, неизоставите ме на псту свакако ставити.

Српска Појезла у Срби. Иван М. Мргшић-Јадранин из В. Села и за лобезнога п вђрнога прштела п соученика својега: Јована Геор. Мариновића Сараплијо.

Овога младића Јована из едине само љубави овде као и у оно бивше доба мећем, а и за то што ми је први онда п казао за ту вашу Исторшо речену. Вама е он и лично позпат, јер вам је и о мени јошт у Машо штогод казивао, кад сле ви у Београду били, а „Столоначалник“ је у кнажескоћ канцелларш.

Зато вам шалђем шест цванцика, пли равно три Форинта. Сребра. Чинп ми се да в то за два скземплара нуждно.

Вако простосрднон слободи опростите мп молим, ама на сваку вашу и унапредак на свијет излазећу књигу Господине стављати ме незаборав'те; кад мп е видите толико мило. А међу тим, једа се п ја вама свагда, али само не не п чим но п новцем Бог ме едва, одржавати кадар будем.

бсам вас вписокопоштулоћћ

23. Августа 1889. у Б%лграду. Ваш к услугам готови И. М. Матић |Споља:] Благородноме п впсокоученоме Господнииу Вуку (0. Карапшћу са 6 |ванцика у Земуну.

[Ориг. у Арх. 0. К. Академијо бр. 4725]

2

Високопочитајеми Господине!

Баип 4. Септемврија оправим иу Чачак и последњи свелањ онијеох књижица. У Неготин сам још прије тога на петнаест дана послао; а у Шабац и Лозницу још много раније (чини ми се око 20. јула).

Тако сам дакле по жељи вашој већ оправио 350. књижица куд је ваљало. Од осталијех 250. ја сам преко којекога