Вукова преписка. Књ. 7

ИВАН МРКШИЈЕВИЋ МАТИЋ 591

ту дуже времена задржавати, дотле ми дође од вас и вашега сина Г. Димитрија п устмени поздрав, који сам ја са особитом радости примио, за то нијесам могао ни изоставитида вам се не јавим, јер сте ми ви и онако свакојако мили и драги.

Истина, ја бих вољео пи милије би ми било, да се с вама видим п састанем, јер вас одавно нијесам видио; али и опет да ја и без вас и иза вас Бог зна колико година узаживим, чинило би ми се, да се с вама виђам п разговарам, док коју од вашијех књига узмем и читати станем. Тако су оне пуне духа и живота правога Србина.

Кад сте ме поздравили, без сумње желите и о мени штогод чути. Ја сам хвала Богу за сад здраво п добро; али сам ове године у жалости, јер сам изгубио своју мајку, која је умрла у Шапцу, и сад ће се до два три дана п година већ навршити. Ко је имао и изгубио своју мајку ласно може знати, каква је то жалост! Алп шта ћемо „свијетом се ваља разабрати“. —

Мило ми је што сте ме поздравили, а особито мп је драго било, кад сам чуо, да сте сви здраво п добро, које Бог нека вам и подржи!

Џримите Господине, и ви од моје стране један особити поздрав, и поздравите ми и г. вашега сина, господина Димитрија, и његову сестру и вашег чета и све наше пријатеље и познанике, и будите увјеренн, да вас врло поштује и уважава

16. Фебруарјја 1859.

у Ужицу. Ваш евагдашњи почитатељ по земљаћ Иван М. Мркшијевић

|Споља: |

Високоученоме Господипу философије доктору и многих учених друштва члану. 0 Јн Јн Му Господину Вуку Стеф. Караџићу. у Београду

|Орит. у арх. 6. К. Академије бр. 4729]