Вукова преписка. Књ. 7

о (Ме) >

ИВАН МРКШИЈЕВИЋ МАТИЋ

за заоставше којекакве ситнице, ласно је, нека се старају ваши ђаци. Такови дакле човјек, кло што сте ви већ у српској књижевности, ја мислим, да више не може код нас ил бити никако, што се тиче славе п заслуге, него код другога ког народа, код којега би књижевност сад била у ономе стању као што је н. п. данас у Бугара, пли као што је била у нас, до онога времена, кад сте ви, као сппсатељ почели књиге писати и на свијет за Србе пиздаватп.

Ја овако судим о вашијем књижевнијем дјелима у опште, особпто од године 1841. кад сам у Бечу био, а пмам ли и колико у томе право, то ће најбоље знатп само онај, који о овакијем стварима потпуно зна пи умпје судити, и који воли своје добро, ' него туђе зло, а не онај, којем је милије туђе ало, него ли своје добро!

Још једном захваљујем вам на послатој ми вашој ЕњШжици. Да хоћете богдо п друге све за живота вашега штампатп.

Молим вас, поздравите од моје стране Г. Димитрија вашег милог сина, п будите мп увјерени о пстиноме поздраву моме, п будите ми п у осталом сви много п премного година здраво п весело, то вам жели од свега срца,

Ваш севагдашњи почитатељ Иван М. Мрешијевић | Опоља :] Високоученоме Господину доктору философије пи многих учених друштва члану

Вуку Ст. Караџићу Кгапсо у Бечу

Ац Ре Негтћ

Негтп Ј/ић зтерћ. Катаазсћевзећ Гапазбгаззе А 517.

Кгапео ја Улеп.

[Орит. у арх. 6. КБ. Академије бр. 4728]

исокоучени и високопочитајемпи Господине!

Врло ми је мило било, кад сам чуо и дознао, да сте сад у нашем Бпограду. Док сам ја чекао да видим хоћете ли се