Вукова преписка. Књ. 7

ИВАН МРКШИЈЕВИЋ МАТИЋ 589

[Споља :] | у Биограду Благородноме и високоученоме Тосподину, доктору ФилосоФпје и члану мпогијех учених друштава Т. Вуку Стеф. Караџићу код Јелена

[Орпг. у арх. (0. К. Академије бр. 4727]

Впсокоученпи и високопочитајеми Господине!

99. Декемврија 857. у Ужицу.

Још 21. августа предата ми је вала књижица најновија; „Примјери српеко-славенскога језика“, коју сте ми ви Господине! на дар послали.

Ја сам у Биограду мјесеца јунија једну овакову књижицу већ био купио, и оставио, да ми се повеже и пошаље, али сам се опет врло обрадовао, кад ми је дошавши овдје са војничкијем ђацима пеки официр п учитељ њихов ову вашу књижицу предао, од ваше стране, јер сам ја то одмах по натпису и вашем потпису вјеровао; зато и нијесам могао изоставити, да вам Господине! п на своме маломе поклону и не захвалим, ако ће бити п са врло мало ријечи.

Мени није суђено да сам српски списатељ — а камо срећа да п многи нијесу, мјесто на своју срамоту што су али колико се ја у вапијем књижевнијем дјелима разумијем, желио бих, да нам вп, Господине, још много и плремного година поживити на славу народа српскога; јер сам ја увјерен, да вас у вашијем књижевнијем пословима управо замјенити неће моћи. Ваља све ваше књиге читати и прочитати и о овоме свему у стању бити увјерити се што ја говорим. Али ја бих и опет врло желио, да би вас у своје вријеме имао ко потпуно замијенити; јер се ваша слава и заслуга с тијем пи мало не би умалила, а народна би се књижевност само умножила, али ја и опет мислим, да вас баш нико управо потпуно замијенити неће моћи и по томе што сте ви готово све главне ствари у народној књижевности већ свршили; а