Вукова преписка. Књ. 7

610 СТЕВАН СТЕВАНОВИЋ ТЕПКА

6.

Високопочитлаемни Господине!

Пошто самђ и друго писмо у смотренцо тамошнњи питомаца наши пи Французекогђ бапко-учители нмровогљ Г. Бизала послао, добмемђ изненада извђетае ОдЂ истогљ Бизала, да су речено младићи наши, п неочекукоћи рђшени и наредбе какове одовудљ, одђ нђфга (Бизали) и наставлеши НБТОВОГЂ „сами своеволђно одустали, п да себи другогљ учители за · Французе баикљ траже. Поводомљ тога принуђенљ се на_лазимљ, опетљ вас прилтелвеки умолити, да бн имали доброту, „стварљ ову своћски и обстолтелно пспвтати и извидити, да ли осу шптомце наши упутно чинили што су Бизала оставили, или су то само зато учинити покусили се, да кодљ другога манђ строгогљ Езпкочптели по својон волљи поступати, и наклоностима свопма безђ узде оддавати се могу. Ако су доволрно узрока ималп, оставити Бизалин, а ви се молим, по познатом родолмобпо вашемљ постараште, да пмљ другога, но у сваком», призрђнино доброгљ и валиногљ човека, кои ће имљ п у науци и у владато добримљ примђромљ предходити, нађете п ономљ та пстомђ цћЉномђ којомђ в п оваћ погођенљ бо, погодите, предетавивши му свопски намћру и жело Правителства овдашићгљ. Ако лп в пакљ поступакљ нбовђ неоснованљ, ако сирђчђ пађ подан и недозволђик побуђеви пзвпре: пл ВН п4волите нуждне мђре употребити, да се Њизалђ опет наставленја младежи наше прјими, п таково са пстомљ долкошнњомљ ревносто продужи, а питомце наше овоплеки опомените и п0совђтупте, да му се повинујо и наставлентв ново на ползу употребе, пмагоћи предљ очима високу цђађ ону, КОЛОМЉ су сљ тодикимљ пожртвованима рода п Отечества свогљ тамо послави. 0 слђдствама пак учинђне сђ нвима наредбе ваше, молимљ имате лмобовљ извђетите ме, да бн се по тому управлатити могао.

Усердно васђ поздраватоћи есамљ

6. Априли 1840.

у Београду. вашљ искренни прзателљ Стефанљ Стефановићљ

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4748]