Вукова преписка. Књ. 7

614. КН. МИХАПЛО ОБРЕНОВИЋ (п ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

4.

Ваша Светлости Премплостиви Господару!

Пређе три године дана ја сам приложену овде у копшји „|. молбу предало Вашему Светломе родитељу, но како се онда догтоде различне важне премене, тако немогнем пмати среће добити на њу другога одговора, осим да ће ми сеп у напредак давати оно двеста талира на годину, што мп је одређено 1985-те године.

Видећи сад, да су се ствари овде прилично уредиле, а при том желећи за живота још више користи учинити нашему народу и отачаству, усуђујем се препокорно замолити Вашу Светлост: прво, да бп сте благоволелп додати ми ковој мојој дојакошњој пензији још четири стотине талира, тако да бих свега 600 талира пмао на годину; друго, да бп сте олаговолели уредити да ми се из правитељствене касе плаћа штампарски трошак за сваку књигу, коју би ја под својим пменом издао о нашему народу п језику, као п. п. пародне песме, пословице, ново изданије речника, описаније обичаја, штогод од грађе за лсторију нашега времена и т.д.

Ласпо може ко рећи, да ја иштем много, п сувише; али кад се помисли, како Правитељство Србско радо и богато троши на школе п на све друго, што се тиче наукс и просвештенија, онда се ни најмање не може посумњати, да ће оно сву ову моју молбу испунити с великом радости п са истинитом жељом, да бих ја још много лета с том пензијом живео џ ода бих му што је могуће више трошка за штампање књига учинио. Кад правитељство даје по четири-пет стотина талира на годину ђацима — јучерањој деци — на срећу, да 61 што научили и у стање дошли, да могу отачаству хадгод на корист бити, ваља да ће дати што више стару човеку, који је готово сав свој живот провео с великим напретком трудећи се око користи п славе народа свога, и тако, управо узевши, јед-

' Од: Видећи... довде уметпуто, а пре тога било га избрисано; После тога смиловали сте се Ваша Светлост, те сте ми одредили прошавше тодине јоште сто талира на годину ва надгледање правитељствених питомаца у Бечу. Но све то није мени с фамилијом доста за пајнужније домаће потребе у ономе столичиоме граду, а камо за моје књижевне послове, с којима бих рад за жикота још користи учинити не само отечеству и народу нашему, него и целоме лавенству.