Вукова преписка. Књ. 7

618 ЕН. мМихХАШЛО ОБРЕНОВИЋ (П ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

сте мн казали врло добро познато. Изђ когђ дакле узрока може се заклочити, да самђ и непостолвђ и лицемђранљ 4 незнамљ, развђ неправедно ме обвинити, што а учтивимљ начпномђ Г. Филипсборну штпемљ; а што а учтивимљ начиномљ корешподирамљ сљ нљиме, мислимљ, да се тиме Баба не одричемђ, нптл то може за доказателство служити, да е оно неистинито, што сам Бабу у горенаведеномљ писму пре пекогљ времена писао. Мене Г. Вуче запста сви коп ме познао држе за поштена по истинита л онакога, на кога се човек на чест п честно слово слободно ослоншти може, ово псто па самђ о себи чуветвуемљ слђдователно признати не могу, да сам лицемђрљ. ЈГ. Филипсборнљ е мени од више важни лица препорученљ као човекљ поштенљ, п коП доволно знана и вђжества у свомђ послу прптажава по до данасљ и одљ никога чуо ни самљ, да 6 он опасанљ човекљ, шта више л видђвши, да му 8 покровителница наша Русеји наклонђна по да добро о ићму она мниђие има, пршмо самљ га за нашег» Атента, по чему судвти морамљ, да ми онљ неће никакви лажлвиви и безђ икаке користи приносећли рачуна поднети; а на послетку дап Боже, да мм д0 онога досићмо шта желимо, па ћу л све рачуне драговолњно псплатити,

1 самљ ономадљ Бабу одговорјо па нђгово писмо, кое сте мн ви пре неколико дана припослали п косе в заедно с овимљ вашимљ пшемомљ дошло, по чему се надати могу, да ће онђ пађ могђ одговора увидити, да самљ и невино окриглђиљ и да е гићвљ нђговђ противу мене неправеданљ.

Молећи васђ, да од мое стране кадђ у Бечљ отишли будете, Баба у руку полобите п увђрите га о модоп невиности, остаемљ

У Мацедонин 16-ог Декемвра 1842. год. Ваш доброжелећи Вамљ Мих. М. Обреновић. | Споља :| Говиодину, Господину Вуку Ст. Караџићу у бЗемуну.

[Напомена Вукова:] Одговорено 21. Февр. 848. г. из Беча.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 47481