Вукова преписка. Књ. 7

ЕН. МИХАИЛО ОБРЕПОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 619

Се

Лобезнни Г. Вуче!

1-ог Фебруара по рим. писато мн писмо ваше тпримпо самљ пре неколико дана, припослало у Г. Тиркиноме писму.

Шреклоче добло самљ п одљ Баба такођерђ писмо, сљ коимђ одобрава, да Вилманса по ону погодбу, кото намђе онљ (Вилмансђ) предложјо кђ себи угмемђ, ков ћу не закасићно и учинити.

Како Ви у истоме писму Вашему велите, наше поравненје сђ Филипсборномљ никаквогђ успбха нје имати могло. 4 васљ дакле повторително молимљ, да Ви повторително Г. Филипеборна сљ 1050 Фор. понудите, сђ тимљ да онђ Вама квиту поравнена између насђ изда, ако ли онљ и опетђ на исто пристао не би, а Ви молимљ исте при вама налазеће се новце Г. Тирки предапте, а нђму кажите, да му л више ништа дати не могу, нити се обвезанимђ то чинити видимђ, ако се као што онђ каже мол писама при нђму и находе, то онљ сђ истима ништа друго доказати не може, развђ едну мото према дђанилма нфговима благодарности према усибљу исти награду; а према успфху е а мислимљ доволђно награде.

Г. Кодрика пакљ нфговђ зетђ нте самномљ погађао, кадђ в куђу подђ кирпо узимао, да онђ дугове мое, башљ кадљ 66 а и коме дужанђ бно, одђ кирје коло в он дужанљ мени платити одби, зато самђ а у смотренпо томе Богићевићу и писао, да онљ нфга понуди одма припадаоћу. кпрпо кућну изплатити, пли се одма из куће изселити, извђетивиши га предворителво о узроку неплаћана кирје Г. Кодрикомђ, о чему ме в Богићевићљ 10 штђ кадђ сте Ви овдђ били извђетоо, кое самђ вамљђ, ако се опомишћте пи у писму нђгровомђ и читао.

Благодаримљ Вамљ на извђетло сбившељ се последнћгљ у Србш догађал, а у исто време молимђљ да мм и у напредакљ, по гдвкоћ путђ, кадђ времена кљ тому имали будете по гдћшто што чуете авити не изоставите, ерљ а овдђ нлшта, као што и сами знате не чуемљ, развђ што у новинама, а и то текљ штогодњљ нађемђ и видимљ, а одђ како сте ви одавдђ отишли 1оштђ до садљ никаквогљ писма ивљ СОрбје одђ Богићевића неимамљ, чему ће по свод при[лијци послђднђи догађа увгрокљ бнти. Владика е Максимљ, Ботљ да му душу опрости, ва свагда се зала овогљ свђта уклонјо; но мени е само жао