Вукова преписка. Књ. 7

624 КН. михлаило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕЕРЕТАР)

Увидо самђ такођерђ и припослати мн сљ писмомљ истимђ п Артиклљ ПЏештански Народњи Новина, кое су као што видим поводђ кљ израженпо веће предуготовлбне мотнб дале. 4 самђ о томе пре неколико даана полученја писма Вашегђ изввђштенђ бно и писти артиклђ добјо. Као што самђ л извђштенђ нашвећа ве лотни зато, што се у артиклу овоме: „Исти Господинђ предае книзу Географџо, Исторпо ит.д. налази, по чему Б ... вели Јошт в требало Часловашљ п Песалтирђ метути. Но свака ватра, кол плаовито годи [|] она се Фришко и угаси. —

Портретђ коп се при молеру Поповићу находи нје бно јоштђ онда готовђ кадљ су се она друга два доле у Земунљ снела, зато 6 и заостао при нђму; а кад га Ви имати желите, а Ви га пзиштите од нфга па га при себи задржпте.

До 5—6 даана а полазимђљ одавдђ но гдђ управо незнамљ, ерђ мн в Бабо пшсао п жело свог, да се самномљ састапе изив1о.

Извђштавашоћи Васђ, да се Богу облагодаревје у поволњномљ стао здравла налавимљ, усердно Васљ поздравлимђ и пребивамљ

У Берлину 15/27. Априла 1544. ЛЉ. Вамљ доброжелећ Мих. М. Обреновић [Споља:] Господину, Господину Вуку Стеф. Караџићу, ФилософИЈе доктору,

у Беч. | Напомена Вукова:ј] Одговорено 1. Јулија Римек, 844

[Оршт. у арх. (0. К. Академије бр. 4752]

ПИЈЕ

Лобезнини Г. Вуче!

|-тђ овог месеца пшшеато мм Ваше писмо добпо сам у Г. Тиркином приложено.

Радовао самњ се, кадђ самљ при читано како Вашегљ истотљ писма, тако и облвленји видо, да се друга кнљига