Вукова преписка. Књ. 7

634. Е ЕН. МИХАНЛО ОБРЕНОВИЋ (п ЊЕГОВ СЕЕРЕТАР)

вораше, да ће нешто противу дбла овога вашега да пише, но л би рекао да ће се тек само осрамотити.

4 се, Богу фала, са свим здрав наодећи, сутра у Москву полазим, да видим иову исторично знатну, а у роду своме единствену, као што сви веле, варош. Сви ме увђравало да тамо за празнике останем, као што ће мислим п дити, гди ако и проведем Св. Воскресенје, одма ћу се натраг овамо вратити; а у Беч ћу мислим ако не последнђи дана априла поћи, а оно маја почетком за дело.

Овде су поодавно већ за чудо лепи дани и време благо, готово топло. Но при своћ благости овога времена нигдђ се не креће лед на Неви, |

Џримите срдачан поздрав од

Вам доброжелећег М. М. Обреновића.

На. НЗ. врло ми в жао било извђете добивши како се нек лоди мешао и плету између Вука пи Матице Србске, па 1ошт копм начином, а ту пм е место као пасуло на Божић, али куд п све остало ту п то.

горнбБи [Споља :] ауве ]ез Јебтез де Мт. Рр. Те" ка А Мопзјег Мопзеиг Уопк 56. Кагадјизећ у Угепте.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4759]

18. Лобезни Г. Вуче!

Лондону 9/21. Сеп. 549.

1 сам више писама примоо кос од вас, ков од Г. Даничића између осталтв поче едно п то последнћ 315. ов. мес писано.

О-т Јап Воупле тражио сам; но непмага у Лондону ни у Киглескоћ. Одпутовао в; и то знате куд! не бр се никад