Вукова преписка. Књ. 7

ЕН. михлило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 685

сетили ни погодили. — У Хину!! или по руски у Китап! Тражим сад Пинкертона, и ако 1оште и ифга не нађем жао ће ми бити.

Данас в прошла недела дана од како сам у Лондону. Менп се Лондон веома допада. Варош е грдна велика и пространа, гомила лодства и кола неописана на сокацима, п то овако пространим сокацима.

Омнибусви тако исто у маси и брзоћи вдан поред другога врве као у Бечу Фјикери, осим 8.000 «лакера остали. Манљи Пароброди по Темзи плове од едне диштанце вароши до друге као у Венеши Гондоле. бдном равчу све велико и свега, млого; а при своћ овод мложини, нигди жандарма нигди полицан оружаног; шта више ни сами солдати не смеду ни панганет при себи носити кад ни су у служби. Имало, моп Г. Вуче, Енглези памети и такта за читав остали свет.

4 сам већ готово сав Лондон у накрст обишао п видто нђгове вредности, а нје ни чудо кад готово по ваздан ништа друго и не чиним но трчим од места до места.

До десет дане полазим у Манчестер, Ливерпол и Единбурт. Шут ће ован свега тралти 2—9 неделћ, почему ћу се овамо вратити да се за Француску и Париз навезем.

Примите срдачан поздрав од

| Вашет М. М. Обреновића.

[Споља :] Мопвјепт Мопеепт УпКк 56. Кагадјизећ а, Угетте.

[Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 4760]

По).

Ллбевзни Г. Вуче!

У Лондону 2/14 окт. 1849.

Данас в трећи дан како сам се вратио у Лондон са мога пута по Енглеском и Шотскоћ, то вст: био сам у Ливерпоолу, Манчестеру, Единбургу, Јорку и Дербећ. Овде дошав затекао сам на пошти ваше писмо писато 21-ог и 24-ог пр. мес.