Вукова преписка. Књ. 7

656 КН. МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

46.

Господин Вуче,

Промотрпте овап провкт; учините ваше примћдбе (ков сте ми при поласку обећали послати) и пошлвите ми га. ако в могуће до 26-ог ов. мес. натраг.

Поздравлиоћи вас остаем

| У Београду Е

у очи Ов. Николе [5-ХИ-1861]. Ваш доброжелећи М. М. Обреновић. [Споља :] Господипу | Вуку Ст. Караџићу у Бечу.

[Ориг. у арх. 0. К, Академије бр. 4786]

+7. Ваша СОвјетлости, Премилостиво Господару!

Глава ми је још тако рђава да онога пројекта нити сам могао прочитати ни саслушати да ми га ко прочита; а поред главобоље и та ми је још сметња што немам писара који би ми сватда био на руци, и тако сад ово неколико ријечи усудио сам се написати Вам преко моје кћери, коју у овоме ппсму неби ми писар ни могао зампјенити,

С Цетиња сам разумпо да је кнез Никола Омер-Пашину посланику показао некаква ппсма Ваше Свјетлости, особито које сте писали Вукаловићу. Ово је мени најприје кавао Отефан Радоњић, син Ива Ракова, а ономадне ми рече Балабин да су и њему о томе писалл одонуд. Исти овај Радоњић казпвао ми је да Новица Церовић п Вукаловић не смију на Цетиње доћи, и да је, још док је он био на Цетињу, кнез Никола Новицу звао к себи, па му није хтио доћи него мјесто себе послао свога сина,

Прије неколико дана био је овдје Милошевић, бивши ту Руски консул, и врло сам се обрадовао кад сам од њега чуо гаје хвали Николу Христића и говори да се за оно мјесто у Србији не може наћи ни онаки а камо ли бољи човјек; и молио сам га да би он то казао и Балабину, које ми је пл