Вукова преписка. Књ. 7

КН. михлилО ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 669

овим досадашнљим кршевима и стенама, просјачећи, као п до сад, ђа код праатела, ђа код свог напвећег душманина.

Ово Г. Вуче треба да и Ви Мирку пред очи ставите, што, ако он увиди, млото ће нфму, нфговом сину и нфговоћ земли бити корисније, него критизиранћ срб. правителства и изтраживанђ нђфгови мана. Позната Вам в пословица: „рекла сова сеници угурсузе главати,“

Поздравлтоћи Вас, оставм

Вам доброжелећи М. М. Обреновић.

[Споља :] Господину Буку Ст. Караџићу у Бечу.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4796].

Зи )

Ваша СОвјетлости, Премилостиви Господару!

Ја мислим да [би] било много боље и правије да се напише за вбру а не за веру; јер ако се напише за вђру у онијем крајевима народа нашега гдје се говори вера (као н. п. у нахији Јагодинској и Пожаревачкој и у Сријему и Бачкој и Банату) никоме неће ни на ум пасти да то не ваља него би још многи могли помислити да је то правилније него као што они говоре; ако ли се напише за веру онда Црногорци и Херцеговци могу казати да је то тшијачки барјак, као што Мирко у говору све становнике подручја Ваше Свјетлости као с поцемијехом вове шејацима (која се ријеч може погледати и у моме рјечнику.) Осим тога једном је био говор ту за столом Ваше Овјетлости да више народа нашега говора вјера него вера као н. пп. у Вашему подручју нахија Подринска, Ужичка, Пожешка (или по садашњему Чачанска) Рудвичка и многа села нахије Крагујевачке а гдјекоја може бити и Биоградске; изван Вашега подручја од нахије Ужичке и Подринске к југу и к западу до мора, па приморје од по-