Вукова преписка. Књ. 7

КН. МИХАНЛО ОБРЕНОВИЋ (и ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 673

Да син мој мени овога писма од Г. Заха није послао ја сам мислио молити Вашу Свјетлост да бисте Ви Г. Заха као његова најближега старјешину који сваки дан с њиме бива призвали к себи и запитали га дали је њему познато да се син мој опија и скандале да чини, па ако би он рекао да му је познато, да бисте му заповиједили да га у своје и у Ваше Свј. име укори и савјетује и запријети му да се у напредак тога окани; ако ли би Г. Зах рекао да му то није познато онда мислим да бисте В. (вј. и сами од себе морали помислити да је то само опадање што Вам је неко (или и сам преварен од некога другога или Бог зна зашто) казао то на мога сина.

Ја се надам да ми Ваша Свјетлост неће за зло примити што Вам у оваковоме за мене врло тешкоме, а за сина мога преважноме догађају морам казати, да мислим да син мој заслужује да Ваша Овјетлост о њему овако мислите, као Г. Зах што пише у овоме писму; а ако ли син мој и ја немамо те среће код Ваше Овјетлости а оно Вас препокорно молим да бисте гледали да му се барем опет не би учинила онака неправда као што му је лани учињена, кад га је Ваш ратни министар Г. Монден казнио (и то за официра врло великом казни) не само без суда и без увјерења о истинитости кривице него ш не јавивши му да је крив им шта је скривцо.

Најпослије усуђујем се Вашој Свј. замолити да се ово писмо Г. Заха не би гдје забацило него да бисте га оставили код онијех школскијех Свједочанства мога сина која сам ја предао Вашој Овјетлости.

Ја бих Вашој Свјетлости још одавно одговорио на ово писмо, а и друго којешта имао би Вам писати али сам с главом врло рђаво, па све очекујем да би ми боље било.

Вашој Свјетлости препокорни слуга.

[Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 4800]

62.

Ваша Свјетлости Премилостиви Господару!

да цијело се надам да ме нијесте заборавили и да ћете, поред свију својих премногијех и труднијех послова, учи-

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 43