Вукова преписка. Књ. 7

676 КН. МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕБРЕТАР)

1

нашега Државног Совјетника а особито што ја с помоћу те пензије мислим још радити око славе и користи народа нашега као и до сад што сам радио.

Како сам ја, 1844-те године имао срећу те сте ме познали Ваша Свјетлост од онда се никоме нијесам потужио до данас у овоме писму Вашој Свјетлости да немам новаца 6олико би ми требало, и надам се да ћете Ваша Свјетлост и Државни Совјет сад учинити да и у напредак имам узрока још мање тужити се за то.

У Бпограду 1. Јунија 1863.

Ваше Свјетлости препокорни слуга

[Концепат и препис у арх. 0. К. Академије бр. 4801а]

64.

Ваша Свјетлости Премилостиви Господару!

Ето Вам моје молбе коју сте ми казали да напишем. Написао сам је управо онако као што сам п говорио Вашој СОвјетлости само у краће. По овој мојој молбп п по мени и по мојијем заслугама ја за цијело знам да би Совјет или додао к мојој дојакошњој пензији иитогод или да не би ништа него се ја надам у Вашу Овјетлост: ако Ви Совјету напишете (или на овој мојој молби или особито, како је у Вас обичај) да ви ову моју молбу сасвијем одобравате или уважавате и да се надате да ће Државни Совјет бити вашега мјенија, онда ће се моја молба и жеља јамачно испунити. Ја мислим да Ваша Овјетлост ову моју молбу не ћете слати Совјету прије него дођете у Биоград и да ћете прије дозвати којега од Совјетника к себи и препоручити је из уста. —

Кад бисте Ваша Овјетлост иза онога да моју молбу одобравате хтјели још кавати: И да вам је жао што равличне сметње нијесу допустиле да се то мени учини прије, без моје молбе, ја мислим да би то било на особиту част (или чест) Вашој Овјетлости. — Надам се да ћете ми Ваша Свјетлост опростити што вам пишем овако као што мислим поми-