Вукова преписка. Књ. 7

кН. михдаило ОБРЕНОВИЋ (и ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 675

нијех пјесама о дотађајима из различнијех времена, које би изнијеле око 100 штампанијех табака и које бих рад метнути у ред сонима што су већ штампане и наштампати их на ново; а пи осим пјесама рад бих за живота наштампати ако ништа, више барем једну књигу о обичајима народа нашега.

Више жеља да бих за живота јоште могао што наштам- | пати него ли да бих могао боље пи безбрижније живљети, натјерала ме је да Вашу Свјетлост препокорно молим да би се стање моје поправило.

Без икакијех другијех заслуга само по милостивој благонаклоности Ваше Свјетлости к мени ја мислим да бих се могао надати пензији као што је Совјетничка плата. Кад би, на пр. Руски Цар у Петербургу имао повјерење у каквоме човјеку као Ваша Свјетлост што сте довад имали у мени, и и кад би он таковога човјека овако поштовао и одликовао као што сте Ваша Свјетлост мене до сад поштовали и одликовали, јамачно би се учинило да такови човјек може живљети као први чиновници у Петербургу што живе. А без свега тога само за моје књижевне заслуге (које би срамота било овдје бројити) ја мислим да бих имао право очекивати од свакога нашета безпристраснога и управо родољубивога Правитељства, да ми даде толику пензију да могу не само пристојно и безбрижно живљети него и путовати како ради књижевнијех послова тако (особито сад у старости и слабости) и у илиџе здравља ради, а поред тога и књиге своје штампати; а од Правитељства Ваше СОвјетлости мислим да бих имао право надати се преко свију поменутијех трошкова да што и стечем и оставим својој породици или барем да јој не остављам дуга иза себе.

Зато се усуђујем препокорно молити Вашу Свјетлост да бисте ме представили Државноме Совјету да ми се одреди совјетничка плата у пензију (барем сад у очи смрти).

Ово је 49 година како се ја једнако трудим око наше књижевности, и највише овога времена провео сам с великом бригом и муком и натегом, а богати иза народ Орпески славни плоди мојијех трудова познати су већ од много година како у Бечу и Шетербургу тако и у ЏШаризу пи у Лондону и у самоме Новом Јорку. Зато се надам да ћете и Ваша Овјетлост и Државни Совјет наћи за право да се ови моји готово педесетотодишњи труди у нашој књижевности, око користи и славе народа нашега, могу испоредити са службом каквога

43"