Вукова преписка. Књ. 7

678 КЕ. МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР)

[Споља:] А 5Зоп Аеззе је Ргпсе Млсће! М. Обтепоотећ

а Вебдтааде

[Државна Архива Мин. Иностр. Дела; концепат у арх. О. К. Академије бр. 4802]

66.

Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару!

Ебтегђад ша Џпфег-Убејегшатк 119 Јул. 868.

Јуче сам се усудио послати Вам по делижанцу преко Сиска једну малу кутију овдашнијех трешања не да се њима почастите него само да их видите. Ја у Србији нигдје нијесам видио овако крупнијех трешања осим те Ваше мале трешње што је у авлији. Кад трешње ове доспијевају у ово доба године можете одмах помислити каква земља и клима мора бити гдје оне расту, а у нашој земљи кад би оваке врсте трешања било, ја мислим да би биле не само још крупније, него зацијело и много слађе од овијех. Земља овдје није мање стрменита од најстрменитијих мјеста нахије Катунске у Црној Гори, само што није онако каменита, него је обрасла шумом понајвише малом, и људи по њој једу овсеницу и капуру (бђега) од ељде; кад сам запитао жену, од које сам ове трешње купио, колико има кућа у ономе селу одакле су оне, она ми одговори: „четири“. Дакле село управо као у Староме Влаху.

Уз кутију с трешњама привезан је као мали дугуљаст сандучић у коме су неколика калема од жутијех и врло црвенијех ружа, које би требало башчован одмат да накалеми. Ја мислим да ћете Ваша Свјетлост овијех ружа имати ту у башчи, али ми је ове калеме управо наметнуо господар од ове илиџе Нијемац, родом из Саксоније, који се зове „Улих.

Врло ће ми бити мило, ако се ове трешње путем дуго не задрже пи буду Вам по вољи и Вашу Свјетлост у здрављу и весељу застану.

Вашој Свјетлости, покорни слуга

[Концепат у арх. 0. К. Академије бр. 4808]