Вукова преписка. Књ. 7

КН. Михаило ОБРЕНОВИЋ (И ЊЕГОВ СЕКРЕТАР) 679

67.

Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару!

Не могу се начудити што ми Ваша Свјетлост за толико времена не јависте ништа што би од оне моје молбенице, воју сам по заповјести Вашој написао и 1. Јунија предао у руке Г. Илији Гарашанину да је пошаље Вама у Крагујевац. Истина да су совјетници од 15. Јунија до 15. Јулија имали Ферија; али од 15. Јулија већ прођоше три мјесеца и настаде четврти, а ја не примих још никаква одговора на ону моју молбеницу. Вашој Овјетлости је познато како из онога мога говора, тако и из споменуте молбенице у какој се сметњи и невољи ја налазим особито због дуга Јерменима за штампање четврте књиге нашијех народнијех пјесама. Шаљем Вам овде копију од писма, које ми је о том писао Прокуратор Јерменскога Манастира, на које сам га писмо ја молио да ме причекају још до свршетка ове године п морао сам обећати плаћати им интерес по шест на сто од почетка ове године докле им дуг не исплатим. Ја сам се надао, да ће ми се најмање одобрити та пенсија за коју сам се Вашој СвјетЛости и усмено и у молбеници молио, па бих онда свакога мјесеца плаћао Јерменима док им се не бих одужио. За то се препокорно молим Вашој Свјетлости као што сам се молио и летос и усмено и у ономе писму које сам Вам послао уз модсеницу, да бисте ме што је могуће прије удостојили одговоја шта је било одоне моје молбенице, па ако ми је представљена у њој молба и жеља одбачена, да гледам шта ћу радите и да тражим, не бих ли се откуда с друге стране могао томоћи.

Јалих и прије молио Вашу Свјетлост за овај одговор, да нијесо био у Далмацији ради некијех особитијех књижевнијех послова (као што сам Вам љетос ту напоменуо) и за цијело ам се надао, кад се овдје вратим, да ћу наћи одтовор од Вапе Овјетлости, али на моју жалост и несрећу то је надање Ило узалуд зато сад морам писмом досађивати Вашој Свјетлети и молити се препокорно, да бисте ме што