Вукова преписка. Књ. 7

692 МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ

Црнобарда морао сам дати писмену молбу на овдашње правитељство (ап Фе Кесегцпо), да им се допусти на универзитету слушати правословне науке и из њих чинити пспите само ради потребе у земљи нашој, п, ако је могуће, да би им се, као иностранцима и питомцима (5 бреп еп) опростила за учење одређена плата (за свакогл по 30 Ф. ср. на годину). Ја се надам, да ће им се допустити науке слушати, но за пспите и за плату не знам, шта ће доћи; међу тим је и њима допуштено те иду у школу једнако. Кад одговор од правитељства изиђе, ја ћу одмах јавити славноме попечитељетву.

Како су питомци ови сад почели ићи у школе. они су оставили обадва дојакошња учитеља (и њемачкога и Францускога), па учење Францускога језика мисле да продуже у приватним школама, које се овдје на више мјеста у вече држе; а у њемачком језику да се поучавају од приватвих учитеља, које пи ради школских наука морају држати. За то су они прије преко мене молили, а сад моле, славно попечитељство, да би им се и унапредак отуда слало оно 26 талијера на мјесец, што им је давато за дојакошња два учитеља и у име школске кирије, да би те новце између себе дијелили и њима плаћали своје нове учитеље и ва учење у школама одређене плате, које се буду морале плаћати. У то су име они узели од Курти поменутих 26 талијера, који су за овај мјесец њему отуда били послани; а у напредак како славно попечитељство изволи уредити.

Што ми славно попечитељство препоручује у горепоменутоме писму и у другоме од 26. пр. м., да питомце ове испитам: „Или је њих правитељство нагонило, да званија своја тамо оставе и да пођу у Беч (или куда на другу страну) ради учења виших наука и страних језика; пли су они по њиховој вољи п жељи правитељство за то молили, п оно пм на њихову молбу ту милост учинило“ ; од тога нијесам могао ништа учинити. У прошавши четвртак прије подне дозвао сам к себи Стојана Јовановића п Димитрија Црнобарца (а други су у оно вријеме имали школу), п давши им ово пштање написано, казао сам им, да славно попечитељство просвјештенија жели и захтијева, да му сваки од њих на оно даде одговор преко мене. Овај глас не буде њима ни мало повољан, и изговарајући се, да о томе морају промпелити, не хтједну ми одмах ни одговора у неколико ријечи написати, нити при-

стати, да га ја по њиховом казивању напишем, а они да пот-

јат ке