Вукова преписка. Књ. 7

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ 698

пишу; него ми за цијело обреку, у недјељу донијети га, сваки за себе, написана. Онај исти дан послије подне (када сам ја очекивао само Димитрија Томића, а Данилу Данићу п СтеФану Груборовићу био сам поручио, да ми дођу у суботу, кад они обично школе немају) дођу ми сви петорица, п срдећи се до зла бога, час стану говорити, да славно попечитељство зна, како су они амо отишли, па за што сад иште од њих такове одговоре; час стану искати, да им покажем цијело писмо, што ми се отоме пише (које ја нијесам учинио), или барем да им дам нумеру од њега, да се на то туже високославноме совјету (ја сам казао, да ћу им то дати, ако ми даду одговоре, које славно попечитељство захтијева, а без тота да им не треба нумера од акта, коме се они не покоравају); једни су протестирали, за што славно попечитељство и њима о томе није писало ит. д. Ја сам, како по дужности Е славноме попечитељству, тако и из пријатељства к њима, савјетовао им, да они за сад, покоравајући се захтијевању славнога попечитељства, даду на оно питање одговоре писмене, како чм год воља, па онда, ако мисле, да им је чрез то учињена каква неправда, нека се туже; но то је све било узалуд. Њихови изговори саставили су се најпослије у ово: да је ово ствар врло важна, која се тиче цијелога њиховог живота, и за то да се морају добро промислити и договорити; а гдјекоји од њих додали су још, да морају тражити о томе којекаква писмена свједочанства; и тако да ми не могу прије 20 или најмање трије 10 дана дати захтијеваних одговора. Осим тога они сл говоре, да су званија своја оставили и амо дошли по наредби правитељства, и да су и сад сви чиновниши, п да им се и ово вријеме, што овдје учећи се проводе, мора бројити у службу, и да су се од некога времена спремали, да пишу високославноме совјету, да их у томе потврди, а сад, видећи таково захтијевање славнога попечитељства, да то морају одмах чинити.

Око овакових су догађаја и плетака питомци ови за прошавше двије године више бриге имали и времена провели, него око њиховијех наука. Тако им је, н. п. из почетка за неколико мјесеци била највећа брига и беспрестани разговор и договор, кажо ће се избавити Францускога учитеља, Бизаиља; по том, како ће им се повисити плата; па онда, која ће страна у Србији надвладати, и која има право, која ли нема; за тим, куда ће који одавде ићи на науку и шта ће