Вукова преписка. Књ. 7

. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ 705

и за то ми је особито жао што је он ово дјело моје тако на брзу руку осудио. Друго је забранити књигу у рукопису да се не штампа, а друго наштампану да се не продаје: сила се изван царства Аустријскога наштампанијех књига у Бечу јавно продаје које се не би допустиле штампати; јер сеу цензурирању наштампанијех књига више пази на то шта ће остали свијет казати. Ја мислим да би Г. Митрополит много боље учинио да је овај пријевод мој препоручио него што га. је забранио; ако ли га није хтио препоручити, барем да се продаји његовој вије ни вјешт учинио, као и продајп Стојковићева пријевода и ЛДоситијевијех књига. И то мислим да би највише њега ради било боље; јер колико се год могло надати да ће забрана ова дјелу овоме шкодити, толико се, и још више, ваљало бојати да она важност његову и славу онога којп га је радио не увелича. Колико је мој пријевод добар колико ли није, то ће се тек судити у ученоме свијету, па што у њему не буде погријешено оно никаква забрана ни хула не може учинити да је погријешено, какогод што ни оно што је погријешено ничије одобрење не би могло учинити да није погријешено; а што је год у рађењу добра дјела више сметње то је већа хвала ономе који га уради.

Хоће ли ова моја препокорна жалба моћи што учинити да се та забрана угине или барем умањи, то не знам; али се за цијело надам: 1) да ће високославно попечитељство просвештенија одобрити све ове моје мисли и узроке којима своју жалбу потврђујем; а 2) да ми нико не ће замјерити што сам се усудио у уставној држави потужити се на оно што мислим да ми је криво учињено.

Ја сам још одавно бпо наумио послати тамо од поменутога својега пријевода Новог завјета на дар по једну књигу: Његовој Овјетлости, високославноме совјету, војводи Томи Вучићу Перишићу, свакоме од Господе попечитеља и совјетника, митрополиту и свакоме од Господе владика, друштву Српске словесности и читалиштву Биоградскоме. Ја сам ове књиге још љетос пред свој полазак у Трст дао да се вежу: вративши се с пута очекивао сам док дође у Биоград Г. Лаво Зубан да књиге њему пошаљем да би их тамо раздао и раваслао; у томе изиђе и ова забрана. За то се сад препокорно молим високославном попечитељству просвјештенија да би ме удостојило одговора: смијем ли ове одређене књиге тамо послали, И ако смијем, могу ли их послати на кога хоћу, да

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 45