Вукова преписка. Књ. 7

712 ЈОВО ЛАЈИНОВИЋ 19. Високославноме попечитељству правосудија и просвештенија.

Усуђујем се послати СБОјуј најновију књижицу , Примјер Српско - Словенскога језика“ с покорном молбом, да би ми се допустило послати их у Србију на продају. Три су узрока који ми дају слободу к овој молби п наду да ће се она искупити: 1) Што сам чуо да тамо многи од прве господе наше жале и кају се, што је пре четири године ту издана уредба, којом се у Србији забрањују књиге због правописа; 2) Што мислим, да је ова књижица на особиту чест п славу нашему народу а тако и на корист нашој књижевности, и за то да ће је с радошћу дочекати сви наши књижевници, који управо љубе славу и језик народа својега а 8) Што у овој књижици има више што није забрањеним тамо правописом него што је,

У Бечу 10. дек. 1856. ВСК.

[Споља :] Ап дав Носћбђнеће Мизјемит Фег Јава Фег Обепш ећеп Џпбегтеће

ја Ветаа.

[Вуков концепат у арх. (0. К. Академије бр. 4821]

ССОШУ ЈОВО ЛАЈИНОВИЋ

Пе

Високоучени Господине! Мени многопочитаеми!

Почитавмо ваше одљ 26. прошлогљ примпо самђ изђ кКогђ разумло самљ потребито, а такођерђ и одђ Г. Гагића било ми в речено исто да желите знати мћето рођена мога. НИ самђ