Вукова преписка. Књ. 7

Јово лајИинНОовВиИЋ (а

се родо у Новомђ у Боки а дошо у Дубровникљ 1817. године гдђ самђ и одрасто одђ оца Николе Лаиновића и матере Маре Владисављевића изђ Фоче у Ерцеговини, а што се тиче одљ кога самђљ преписиво оне женске пћемице неку частђ одђ мое мапке, а остале исамђљ незнамљ одљ кога зашто самљ ихљ имо преписане одђ давна, а неке пакђљ и напаметљђ знао. Што сте ради да вамљ истомачимљ оне две три речи, т. е. 1 давран кикило, мени се чини да в давранђ турска рјечђ, а Србски значи колико држ ме се, а кикило значи килавђ Талано гобига, дакле држ ме се килавче. 2) ал старацљ роми працљ кудецаћу уз улицу, ово кудецаћу ерђаво 6 уписано, него место кудецаћу треба уписати векецаћу, узљ улицу Т. 6. одљ вечи працљ вечи а за преница оли лриница, л незнамљ управђ шта е, али сумнамђ да ће то битђ уписано праница, ако е траница, то се разумфва милосница ово е све Господине што васђ могу одђ овоме известити.

Ако Богђ да здравлђ радићу вамљ коло пљемицу послати ако ми само до руке дође.

Пренумеранта на ваше књиге што е било то се уписало код Г. Гагића. — Вљ проче остаемљ препоручулоћи себе вашон лобави и всамђ вашљ високоучени Господине „

У Дубровнику на Петровђ дан 1840. нижаиши слуга Јово Лаиновић.

[Споља:] Високоученому Господину Г. Вуку Стеф. Караџићу, философије доктору, и пр.

у Беч.

[Орит. у арх. (О. К. Академије бр. 4822]

2.

Високоучени Господине!

Веома ми е жао било што при полазку вашемљ ниесамљ имао срећу васђ повдравити, али тому в кривица ваша што сте прив пошли нето сте ми рекли да ће те поћи, при свемљ томђ ако суђено ние било устмено поздравитђ васђ, то запста, ће мо писмено баремљ почешће, само ако Богљ даруе здравла.