Гајење мале деце

108

али је песак пезгодан с друге стране: прави велику прашину, и ако је још бео одбија светлост те квари оча. Али с друге стране песак упија мало воде у сувљи је него аи пловача и црница: глима упија 10—20 пута, а црница 40—50 пута више воде пего ме песак,

Кад деца шетају никад их не треба водити за ручицу, јер им се врло лако може искривити кичма.

Сад да кажем неколико речи о каламљењу богиња. За матере је у толико корисније п потребније знати потребу каламљења, богиња, што се распростиру нејасни назорпи о томе, као да каламлење не само не достиже своје цељи њего је шта више и шкодљиво. Разна бснетања о овоме последице су назора људи који немају никаквог медецинског знања; има људи који шпскулиту са народним предрасудама против сваке новине, га ма како она била корисна. Погледајмо шта мисли о каламљењу богиња сувремена наука. Даџас је тезико наћи и једнога лекара, који би говорио да је каламљење некориспо. Доказано је непобитним гоказима, да су заразе од богиња много ређе откад су почели каламити богиње А да бисмо појмили сву величину користи од тога, треба се сетити колико је људи од ње умирало. Тако је само у Берлину умрло од богиња. за 10 година (од 1782. до 1792.) 4453 душе. У Русији где пе морају каламити богиње умрло је од богиња за две године од 1855 до 1857 год. свега 642, т. ј. по 321 годишње. Становништво јеу Баварској 17 пута мање него у Русији, према томе у Русији требало би да умпре 545. а пе сто хиљада људи, т, ј. 18 пута мање од њеног стварног умпрање од богиња; међу там је Баварска пасељенија, и саобраћај је мпого живљи него ли у Русији, с тога има и више могућности да се зараза преноси. У Берлину умирало је од 1758 до 1909 год. 8959. а на 100 умрлих долазило је Зе умрлих од богиње: кад су богиње почели калампти у велико (1810) онда је п умн-