Гајење мале деце

109

рање у опште (1370 г.) просечно било 2,695, а на 100 умрлих долазило је умрлих од богиња. О о

Да ли се пак смањила општа цифра умирања на то је тешко одговорити. Рекли смо да умирање упоредо опада са напретком цивилизације. Успех јо овај особито велики за последњих 90—100 година, т. ј. баш из тог времена кад су почели каламити богиње. Није могуће одредити колико је смањило умпрање само пелцовањее, а колико пак други чиниоци цивилизације. Зна се насигурно да су богиње сатирале поглавито децу: човештво је добило у томе што људи нису умирали још као деца од богиња, него су умирали од других болести као зрели људи, пошто су вратили друштву бар пешто од онога што је оно на њих утролило. У истинитост овога извода могло би се посумнати само кад би се дсказало, да деца умиру више од других дечијих болести баш у време кад их мање умире од богиња; али ми видимо са свим супротно овоме. У Лондону је умрло од 1771 до 1780 године (кад су почели пелцовати) свега од дечијих болести 5000 деце, а кад се одбије број умрлих од богиња умрло их је свега 4498. Од 1801 до 1810 (кад су калахили богиње) умрло је свега деце 2920, а кад се одбију умрли од богиња, остаје 2716 деце. Упоређујући ове бројеве не треба заборавити да се становништво Лондона јако увећало,

Ко је једап пут пелцован, не треба да сматра да је сигуран на свагда од богиња; исто тако може добити 60гиње и онај који је једном њих лежао, као и онај што није лежао. Али је много вероватпије да ће пелцован теже добити богање него ли непелцовап. Јенер, Тугре, Земеринг, Сако и Петар Франк потврдили су непосредним доказима, да деца, којима су каламљене кравље богиње, преболу без опаспости, прикаламљивање природних богиња. Франк је накаламио 15 деце кравље богиње, и ни једно се од њих пије 'разбодело каламљењем природних веома заразних б0-