Гајење мале деце

115

„да већина писаца тврди да је одгајивање и васпитање у свој опширности својој од већег уплива него наследност. "То је појмљиво само по себи. Ако узмемо два детета једнаке способности, али да се једно од њих веџбало у ма"тематици и користило се свима добитцима које је наука прошлих векова задобила, а друго да се никад није занимало математичким истинама, онда видимо, да се прво дете развијало, неговало своју урођену способност ка математици, а код другога јеона са свим упарложена, и по"томци њихови разликоваће се више.

Мозак деце у Француској и Енглеској у 19 столећу мора се јако просечно разликовати у анатомском и Физио-лошком строју од мозга деце истих народности у 10 или 11 столећу; још се више мора разликовати од мозга деце у Грчкој и старом Риму, а тако исто и од мозга деце сувремених Бушмена. Тиндал је лепо исказао ову мисао овим речима: «„Младенац нам се јавља са многим наследним способностима и наклоностима, које је оставила неопредељена прошлост неопредељеној будућности; али пре него стигну своме циљу оне ће проћи кроз васпитање садањега доба.« Даљи ток историје и напретка зависиће од тога, у колико се потоњи нараштај уме користити ризницом добитака и наследних способности и наклоности, у колико буде умео упутити ту снагу, која је успавана, у сваком детету и коју ваља пробудити. Са васпитањем су дакле скопчане јаким беочузима све задаће човештва.

Још у почетку напоменусмо да су велики значај васпитања појимали још пре 2000 година. Од тог доба бољи „људи човештва и већи пријатељи његови непрестано су тврдили и доказивали новим нараштајима, да од васпитања зависи развиће, историја, начин живота па и срећа како појединих народа тако и целог човештва, И ако је све то тако, опет већина друштва сматра посао васпитања, за маленкост, за ситницу око које не вреди лупати главу.

[ЕЈ