Гајење мале деце

116

Због тога немара друштвеног према одгајивању п умиревише од половине деце у првој години свога живота. Због“ оваког гледишта масе на васпитање и бива, да од 300.000 деце која доживе двадесету годину 100000 њих је болешљиво, кржљаво, зачамело. Ове су цифре ужасне; али оне би још ужасније биле, кад бисмо могли пронаћи целокупан број људи чије се способности због рђавог васпитања упарложе пи траг им се изгуби. Они се једнострано развијају, постају праве друштвене карикатуре, а често пута и шкодљив, убитачан моменат у историји човештва, Страшно је и помислити колико снаге пропадне човештву у неврат, а међу тим би се живот могао удесити боље срећније, само кад би се способности са којима се дете рађа пеговале, развијале, упутиле да служе човештву а не да се пушта да расте као коров и трује своју околину својом неразвијепошћу, предрасудама п глупошћу. ЖанПол вели да људи не упропашћују тако немилице ни државно имање као што сатиру друштвени подмладак. Ове речи немачког хумориста имају шири значај него што им он сам даје. Подмладак се сатире не само с тога, што се не развијају пи не негују његове умне, Физичке и моралне способности и наклоности, него што се развијају сасвим једнострано и лажно. Још Монтен и Бекон Веруламски напоменули су, да се друштву јако шкоди што се подмладак не учи да мнсли самостално, већ га кљукају бесмисленим речима без садржине, готовим појмовима п мишљењем. Од смрти Монтена протекло је 284 године а од смрти Беконове прошло је 247 година; и какво чудо ако се све оно што су та два мислиоца још тада говорили може потпуно применити и на садање васштање2! За то време многи су научњаци нападали на такав начин обучавања, али се већина и данас придржава њега. Гледајући све ово и нехотице се сети човек шпањолске пословице, која вели: „најгоре је кад се човек намерно прави