Гајење мале деце

117

_да је глув“; ади ако се удубимо у садржину исказаних речи, онда ћемо појмити зашто све овако бива. Људима „дају још у детињству више или мање обилну готовину израђених, премда нејасних појмова и мишљења, убијају још у самом зачетку самостално мишљење учењем на памет речи и само голих речи, не знајући да тиме убијају у самом почетку самостално кретање мисли. То чини те људи не умеју самостално да мисле, и морају св задовољити оним што су на памет научили; а да би могла каква нова мисао пронићи у читав свет умртвљених, треба -да се такав ум преобрази, да васкрсне из мртвих! Та околност што човек не уме да мисли и може нам објаснити непојмљиву чињеницу, откуд се могу скрасити у је„Аном мозгу са свим супротни идеали, мишљења, убеђења, која често пута искључују једно друго. Само се тиме и може објаснити откуд могу усред 19. столећа постојати такве предрасуде, глупост и обичаји, који су постали и имали свој логички смисао само у предисториском добу.

У овој књизи неколико сам пута свраћала пажњу читаоца на то како људи јогунасто вековима гаје не само несмислене него и штетне обичаје, предрасуде и гатке; али пошто сам о овоме помињала узгред овде онде, неће бити с горега навести овде нарочито неколико примера, који најјасније показују како се човек и нехотице навикава на нешто и не дајући себи довољно разлога и рачуна о томе. Познато је свакоме како поздрављамо онога, који кине: велимо му „на здравље!“ Хиљадама, пута ћемо рећи ономе који кине „на здравље“, али ретко је који помишљао: откуд је овог Ово није само код нас, тако исто поздрављају и у Француској, Ђерманији, Енглеској, Итглији; то исто постоји и код различних азијатских и африканских народа. И стари народи поздрављаљи су човека кад кине. То се исто може рећи и о обичају напијати здравице. Сваки, који обрати пажњу на све ово, зачудиће