Гајење мале деце

Много су говорили о томе, да ли дете чим се роди види или не види, па као освачему тако и о овоме мњења су различна. Једни на пр. тврде да дете шри самом рођењу ништа не види и прима само утиске светлости; други говоре да оно видни и предмете, али их не може себи представити засебно од свога тела. Питање је ово веома тешко, п с тога су испитивања Чезелдена п Вардрона пад оперираним слепцима веома поучно. Чизелдепџ је посматрао дечка од 13 година који је до операције очију разликовао не само светлост од таме, него је морао разликовати црну, белу и црвену боју, надмашио је дакле у томе дете одма после рођења, а Хелмхолц вели за тог дечка да је могао донекле управљати покретима својих отију. При свем том кад је прогледао није умео да се користи својим очима, пије умео да одреди растојање, облик п величину предмета; у први мах му се чинило да све предмете додирује својим очима, и опш у псто време чинили му се веома велики. Исто је то било кад су му оперирали и друго око; предмета су му се чинили већи него кад их је огледао једним, прво оперираним оком; кад је предмете посматрао са обадва ока, онда су му се они чинили мањи него кад их је посматрао само доцније оперирапим оком, а већи него кад их је посматрао прво оперираним оком. Највише су му се допадали предмети глатки и правилног облика, а зашто, то он није умео 0о6јаснити; можда су му се с тога допадали што се правилпи облици лакше усвајају. Још је интерсантнији случај Вардрона. Болесници је било 46 година кад је прогледала; дотле је она могла разликовати само светлост од мрака, Првих дана болесница је непрестано говорила да је мора бити и сувише глупа, јер ништа не разуме што види. Да би могла разумети шта види морала је пипати (то је исто радио и болесник Чизелдена); тако на пр. тек седмога дана спазила је на пећи поморанџу; али није злала шта је то,