Гајење мале деце

~

дете ће бити срећно, ако добије крављег млека, које махом бива или сувише хладно, или накисело, а готово свагда кувано, и у коме плива свакојака нечистоћа. Често пута, нема ни крављег млека, него га залажу попаром, кашом, и да не би досађивало својом писком, љуљају га у кодевци дотле, док се не занесе и не заспи. Ако п то не помогне, онда га повијају мало јаче и ово обично помаже, јер кад му стегну груди, онда дете не може дубоко да дише, и онда, разуме се, не може ни да плаче. Тада руке п ноге детиње утрну од наглог прилива крви у мозак, и оно се онесвести. После неког времена, дете се освести и почне по ново осећати болове.

Ма колико да су притупљена осећања простих људи, опет ни они сами не могу хладнокрвно да свосе очајнички и неприкидни писак детињи, старају се да дознаду зашто дете плаче п гледају да га ослободе мука. Каква бајалица бацаће детету угљевље, мислећи да плач и муке детиње долазе »од урока«; ако и ово не помогне, онда га трљају по трбушћићу, »јер му је веле пупак спао“. Врло често детету од овога буде добро, јер се трљањем у неколико опоравља детињи желудац, који је каквом попаром покв!рен; кад бабе виде да ово трљање помаже, онда се оне још боље уверавају да је детету пупак спао, или да га аглисте муче.“

Таквих предрасуда пма пуно у свију народа. Да споменемо само још један зверски поступак у Руса, који мати чини кад види да дете слаби. Да се дете не би сушило, да би се поправило колико толико, мати кад у вече замеси тесто за хлебац, метне у њега боцу са хладном водом, коју ваде тек из јутра, кад тесто размесе и хлебове у пећ мећу. Кад је бацила у пећ све хлебове, који ће се тога дана пећи (руске су пећи као пећи наших пекарница), мати метне на лопату и слабуњаво дете, веже га добро, унесе га у врелу пећ и тамо га над хлебовима