Гајење мале деце

УВОД

ле =

Још пре две хиљаде година грчки Философ Питагор проповедао је, да не би било рђавих људи, само да је васпитање добро; од тог доба потврђивали су ову мисао и илука п живот. Статистика читавим низом чињеница доказује, да у свакој земљи има у толико више преступа; злочинстава, да је у њој непријатнији живот човеков, т. ј. да је он јаче изложен разним болестима, да људи више умиру п да становници њени постају у толико кржљавији у колико је васпитање у њој горе, у колико су становници њени неразвијенији. Да бисмо потврдили истинитост овога, уђимо у ма коју сеоску страћару, посматрајмо дете кад се рађа и како проводи прве две-три године свога живота. Дете чим се роди повијају га у грубе, рапаве пелене, које гребу и драже његову нежну кожицу; запајају га којекаквим травама и тако још у самом почетку позињу кварити варење његовог желуца. Мокре пелене обавијају и нагризају тело детета по неколико сахата, јер је мајка оптерећена великим послом, а не би ни имала сувих пелена баш и кад би их хтела променити чим их дете пспрља. Рапава, груба пелена гребе, а печистоћа разједа нежну кожу детета; кожа због овога добије запаљење и појављују се ране. Често пута турају детету у уста, да сише, залогај хлеба или сажватану храну; киселина што је у њој, дражи слувну покожицу уста; дете се привија од глади и, сироче, пишти од свакојаких болова. Ако је мати код куће, дете ће бити лодојено; буде ли пак отишла на рад,

ГАЈЕЊЕ ДЕЦЕ !