Гајење мале деце

ка ко 575)

се он јаче зареже у душу детета; у колико се оп чешће понавља у толико ће јаче трагове оставити; а што је трагова више и у колико су јачи. у толико ће п сама представа о предмету, о појави, бити јаснија и разумљивија. Хајд да објасним ово примером. Можда су многи од читалаца гледали слике у фотографском излогу; сетиће се сваки да све слике прегледа врло брзо и ни једна му од њих не остане јасна у глави, а даје то исто време утрошио на расматране две три слике, он би се за цело упознао са свима цртама њиховим, п оне бп остале дуго у његовој памети.

Дете проспава шрво време после рођења, п говорити о систематичком развићу чула прве недеље нема смиСла. Друге недеље матп се може користити појединим трепутцима, кад дете мирно лежи у своме креветићу и упућивати му погледе на светлост. Испрва врло је добро тога ради узети какав комад бојадисапе материје пли хартије и обратити пажњу детињу на њих. Предмети за гледање пе смеју бити ни сувише мали ни сувише велики: јер је детету у том случају тешко склопити представу о предмету, зато треба више вештачког прилагођивања него кад је предмет средње величине. Кад мати показује детету какав предмет, опа се мора старати да предмет стоји па извесном растојању од очију. Док се дете није навикло да се загледа у какав предмет, дотле треба предмет кретати у месту, у колико се дете томе више прилагођује у толико кретање треба да је разноличније п брже; али у тај мах треба пазити да ли дете посматра предмет и кретање удешавати према његовој моћи прилагођивања. Не треба му дуго показивати, јер се перв умори п забава детету постаје досадна. Од боја дете најлакше прима отворене, јер њих пајбоље осећа, — али мени се чини да је овај извод преран. Мени се чини да јачи утисак зависи од јачег раздражења очног перва; тиме се објашњава п