Гајење мале деце

многим представама, онда ће и одлучно мишљење доћи само по себи. Кад устајем против превременог учења азбуци, против превремена обучавања књизи и запамћивања речи, ја тиме не желим рећи да децу не треба учити речима, језику. На против, у колико детв зна више речи у толико је боље, само је потребно да оно има Јаспу представу о свакој речи. Но о томе ће бити говора доцније. Родитељи треба при том да се старају да дете самостално Подводи вшше пли мање једнородне представе под један општи појам. У томе је опет цртање добар помагач, јер оно најбоље научи дете да налази пи опште особине и разлике у појединим деловима. Осим овога. веома је корисно упознати дете са птицама, животињама, биљкама. Кад дете упознајемо са каквом птицом, свагда га треба упознати прво са именом саме птице, па тек после му казати да се она зове птица; дете мора пре свега знати шта је врана, врабац, сврака и, т. д. и тек после му казати шта је то птица. Док се дете није навикло да разгледа и посматра оноће звати све птице именом оне тиџе, чије је име прво запамтило као год што зовесве мушкарце „тата«; алџ из овога не може се закључити да дете уме да мисли одлучно, апстрактно, као што то држи Тен, којгчак мисли да је човеку урођена способност да апстрактно мисли. Дете зове све мушкарце »тата«“ с тога, што још не уме да схвати разлику која постоји међу појединим људима; да би могло појми ти ту разлику, оно се мора навикнути да боље разгледа боље слуша и. т. д. Моје мишљење потврђује се између осталога. још и непосредним испитивањима над болесницима, Черидона. пи Вардрона. Дечко, коме беше тринајест година кад је прогледао могао је до оздрављења, разликовати пипањем псето олдмачке, али кад је оздравио за дуго је бркао назив мачка са називом псето, и те се погрешке стидео. Једном ухвати мачку и позна је пипањем, разгледа је добро и повиче: „Од сад те маче моје пе ћу заборавити, нећу