Гајење мале деце

140

ворити па га тако навикавати да распознајезвук метала од звука стакла, дрвета, камења, шуштање артије, разнога ткива и т. д. Дете треба навпкавати да по звуку одреди даљину и положај предмета; кад у другој соби певају оно треба да распозна колико њих пева; у шуми да може разлико_ птице по гласу. Треба дете навикавати да по звуку распозна даљину падога предмета и његову тежину, да распозна висину са које вода пада, да позна течност по звуку, који се чује кад је сипамо из једнога суда у друг ги. Најбоље се слух развија кад навикамо детиње грло да разликује целе гласове од полу гласова,

У колико дете има више представа о слуху и мишићима, у толико му је јаснијп и појам о времену; али при том оно усваја само појам о прошлости, појам џак о будућности усваја се много теже. Ово је са свим појмљиво, јер да се склопи појам о прошлости потребан је само низ осећања, а да би се створпо појам о будућности потребна је творачка мисао, т. ]. способност групирања представа које су се зародиле у души.

Негујући слух треба имати на уму да се човек пре уплаши од изненадне лупњаве него ли од гледања; ово се може објаснити тиме, што утисци слуха изазивају јаче рефлексе него ли ма какви други утисци. Познато је да се сваки тргне кад ко изненада јако лупи, то опажамо и код људи, који су навикли на лупњаву, који могу вешто да прикрију сваки рефлекс; појмљиво је да на децу то више упливише него ли на зрелог човека. Већ вид није тако осетљив, с тога при васпитању треба обраћати пажњу више на слух и пазити да се пред дететом изненада не лупи, јер то може уплашити дете, а најгоре је кад се дете почне платити; страх, плашња као и храброст и одважност никад нису урођени него се развијају под упливом васпитања. Са рођењем се рађа само наклоност томе, али је