Гајење мале деце

141

васпитање у стању да га или развије или угуши у самом зачетку па да му се ни трага не зна.

О пипању, мирису, укусу и мишићном осећању можемо то исто рећи што рекосмо п о прошлим двема осећањима: сувишно и недовољно раздражење од штетног су уплива и по остала чула. Од јаког мириса добија се песвестица, а тако исто јаким мирпсом друге врсте освешћују се људи, који су добили несвестицу услед ма каких узрока. Ово јасно доказује, да мирис јако утиче на нервну систему. Знамо из обичног живота да од сувише јаког мириса потече из носа крв. Познато је такође да мирис не осећамо тако јако кад је сувише велика хладноћа или сувише велика топлота или кад је прашина. ( тога у детињој соби не треба држати никегквих јаких мириса а да би се код детета развила способност за мприсање не сме ни прашине бити, што је потребно и ради дисања.

Дете кад мало навикне па све утиске, треба да мирише, слуша, пипа и креће мишиће, са затвореним очима. Тако на пр. дете треба да уме разликовати по мирасу равно цвеће, по укусу разне материје, а пипањем и мишићњим осећањем да одређује облик, тежину и Физичке особине ма каквог предмета. Мишићна осетљивост може бити тако развијена, да човек може одредити тежину предмета 40 милиграма, држећи предмет у руци; познато је такође да су слепци познавали да се нешто њима приближује по притиску усталасаног ваздуха; исто тако извеџбаност неких чула код дивљака тако је велика да они на пр. по мирису дознају да ли је у рупи лисица или није. Радње које могу развити пипање и мишићну осетљивост јесу: затворити очи и одредити да лл је кожа мачија, коњска, вечија и т. д.; од чега је направљена лопта, да ли од платна, сукна или коже; одредити да ли су куглице саливене од метала, стакла, направљене од камења, дрвета, умешене од глине и т. д., разликовати артију чисту од