Гајење мале деце

142

штампане. Осим тога дете може да разликује дужину разне дрвцади, пантљика, само мишићним осећањем, т. ј. да затвори очи и да узима један крај дрвцета иди штапића једном руком а други другом, или да се опире једним крајем о патос а други да држи у руци. Исто тако деца могу да ватају лопту жмурећи, или да бацају на јексер више описане каљупе. Жмурка је за то врло згодна игра. Појмљиво је да радњу једног чула треба допуњавати радњом другог и радити у исто време п једнам и другим. Исто тако треба навикавати дете да субјективно одређује топлоту разних предмета, разних течности, али то је могуће

тек у петој —- шестој години, раније смо казали да дете може разликовати шта је топло и шта је хладно тек после дугог упражњавања. Тиме се и може објаснити познати одговор детета на питање, која је јабука боља; оно ће вам прво одговориги ла је једна боља; а после ће казати да је и друга „боља“.

О хигијени коже, као органа пипања, осећања, могу да поновим оно што сам казала у прошлој глави, — а то је, да кожу треба држати у највећој чистоти. Такође се треба старати да кожа прстију буде осетљива, тога ради треба носити зими рукавице, јер кожа може услед хладноће јако огрубети.

Уста такође треба држати “чисто, јер храна заостане у њима и укисели се, трули и тиме више пли мање дражи нерве укуса; међу тим је познато да свако раздражење кад траје дуго изнури, притупи нерве. С тога треба после сваког јела, па макар оно било и само млеко испрати уста млаком водом. Док је дете мало и не може да испира уста, мати — као што смо раније поменули — треба да избрише уста детету влажном меканом марамом после сваког дојења. Ово испирање уста чини те се зуби не кваре, а познато је да трулеж и киселине јако шкоде зубима. " Цишћење здравих зуба четком и прашком не само да је