Гајење мале деце

143

излишно него је и шкодљиво, јер употребљавајући је непрекидио, таре емаљ и помаже кварењу зуба. О прашковима и да не говорим, јер они не само да механички него "често пута и хемиски кваре зубе. Не треба дозвољавати деци да зубима крхају лешнике, орахе, шећер, јер тиме могу механички повредити емаљ.

Остаје нам да кажемо неколико речи о систематичком упражњавању мишића, о гимпастици. Рекли смо већ да мишић мора радити да би се развијао. Појмљиво је да се у нормалном животу свака група мишића развија сама по себи, јер су услови таки, да сваки мишић нађе себи посла. с тога нормалном животу није потребна вештачка гимнастика. Али наш варошки живот тако је неприродан да је гимнастика преко потребна, нарочито при гајењу деце; о потреби гимнастике у великим варошима убеђују се све више, и у многим кућама деца раде гимнастику рукама и потама у одређене часове. Али таква систематичка гимнастика јако греши у томе, што деци не даје гимнастику према њиховом израсту и с тога није педагошка. Галар лепо примећује да се гимнастика дозвољава по нужди баш онако исто као и цуцла у вештачком хранењу. Дете не разуме, а и не може разумети цељ гимнастике, с тога оно не даје себи викаква рачуна о њој; осим тога кад деца раде гимпастику по неком шаблону, она се јако уморе, јер постаје јако несносна. А да се човек јако умори несносним радом то ваљда нико пеће одрицати коме се бар један пут то у животу десило. О тога гимнастика за децу треба да су игре а не само савијање и исправљање руку и ногу. Прво је правило у васпитању да у детету треба пробудити радозндлост, да њега занима оно што ради, иначе ће оно радити што мора и само незнајући зашто све то ради, и свака усиљена радња бамо се штетно одазива на умно и морално развиће. Обично гимнастику не почињу пре четврте године, а неки писци препоручују гимнастику