Гајење мале деце

150

двосмислене речи и шале. Не треба деци говорити да неваља ако се случајно открију, док им се међутим дозвољава да су им руке голе; то одма изазива код деце радозналост : зашто да им се дозвољава да су им руке голе а неки де_ ливи тела да несмеју бити. Мати треба да облачи децу тако да им се не виде полни органи и дебело месо, а ако се то деси, онда мати уместо што виче „срамота,“ треба да их сама покрије. Не треба заборавити да дете не може замислити ништа срамотног, ништа прљавог, (гадног) ако му

ми не дамо такве представе. Исто тако треба избегавати свако сувишно узбуђење нервне системе детета. Људе болесне уобразиље, људе сантиментадне не треба пуштати детету. Осим тога мати треба да мотри да деца не лешкаре у постељи пошто су се пробудила, јер такво лешкарење слаби организам, па дакле шкоди здрављу.

Кад дете почне ходати онда му треба обући кратку хаљину, која по кроју своме личи на широку блузу (полонезу). Шалваре кроје се што шире и везују се или пантљикама или дугмадима за пруслук, који се облачи поврх кошуље а испод хаљинице. Ципелице треба да су комотне и без потковице. И мушку децу треба у првим годинама облачити као и женску, јер опасивати децу појасима веома је шкодљиво. Хаљинице детиње треба да су беле, јер се на белим стварима нечистота најбоље може видети. Већ смо говорили да тамна боја, тамне хаљинице, јако упијају равна испаравања.

И прва реч као и први зубић пи први корак доноси матери нову радост. И у овоме као и у свему другоме дете се развија сасвим поступно; тако на пр. оно од рођења виче рефликтивно чим га што заболе пили непријатно дирне, па како џисак изазива радњу гаасних мишића, то се оно навикава да њима управља п кроз два-три месеца ово почиње да гуче, да пушта разне звуке, почиње да упражњава свој глас. Ове звуке оно понавља хиљадама пута п