Гајење мале деце

зик правилан и богат, опо ће бити умно боље развијено. Познати научњак Јаков Грим тврди да је већи мислилац богатији језиком. Али у исто време не етреба заборавити, да реч исказује представу, и учити дете само речима не давајући му у исто време утиске, представе, значи падати у другу погрешку, учити децу звучним речима, које оно не разуме. Дете, које је навикло да употребљује речи у облику, које је речи научило на памет без одређене представе. никад не може да буде вредни научњак и у опште паметан мислилац, јер су га у детињству научили неким речима, које оно не разуме, и у које се није никад удубило, које није анализирало него се задовољавало само празним звуцима. Такво дете постаће велики брбљов и ништа више, Такви људи немају целине у своме карактеру, јер се такав карактер може израдити тек ако је човек усвојио извесне представе. На жалост такво је васпитање наше варошке деце, она уче речи не познавајући представе, значај њихов, док на против код сељака ћемо наћи целану у караптеру; код сељака јепак друга несрећа што ве умеју да искажу своју мисао п поглед на ствари сувише им је узан. С тога детету треба давати по могућству јасних представа, а речи толико да их могу исказати. Испрва деду треба учити како се зову разни предмети, за тим упознати их са речима које казују каквоћу предмета, а после овога може се прећи на општије појмове, па птицу дрво, животињу ит. д, У исто време дете треба водити у зоолошку и ботавичку башту, у музеје. Овде напомињем да не треба прегледати са децом на један пут све старине у музеју, све животиње у зоолошкој и све биљке у ботаничкој башти, јер човек се умори а камо лп дете кад све на један пут прегледа; осим тога дете уморно само површно разгледа. Кад се са децом изађеу шетњу или кудгод да се што види, никад не треба деци на један пут све показати већ само нешто, п при том им причати и иза-