Гајење мале деце

164

ласкавим гласом, јер сваки груби тон дражи дете, њему бива досадно п постаје јогуница.

Толико сам пута помињала да је у васпитању особито важно, да мисао непрестано ради, а зато га треба навикавати да се удуби у мисао и паштити се дао свему добије објашњења. На жалост у животу видимо сасвим супротно овоме; детету се обично одговара: „још си млад, има времена, ако будеш све знао брзо ћеш остарпти и. Т. д. ;“ и многи мозак проспава вечити сан, усмгаван овом кобном изреком. Тако дете мора оглупети, јер му се никад не одговара на његово питање, и оно се на то навикне и пролази равнодушно поред најзанимљивијих предмета м појава. С тога нека је прво правило; у васпитању одговарати истинито, јасно, на свако детиње питање. Само треба пазити да оно не пита за два предмета у једно исто време, јер иначе дете се навикава да само ита а не сачека одговора и о њему не промисли.

У првим данима живота дете се одазива реФлективно свима својим мишићима скоро на сваки осећај. То је добро, ероно од сваког предмета прима много више осећаја него што би га примио, кад тело неби било способно на јаке рефлексе. Али мало по мало п дете се почне навикавати да донекле уздржава рефлексе у исто време мишљење и слободна : брза употреба својих представа постаје јача. Мати треба да помаже детету и у овоме; она треба колико може више да развија центре за уздржавање рефлекса и вољу његову. У томе матери може много што — шта послужити: Мати на пр. тражи од свога детета играчку која му је у ру“ кама и он је даје; детету изненада мете у руке какав хладан или рапав предмет — и оно се не тргне, јер хоће да покаже својој матери да и оно може да одржи као п она. Кад поодрасте, оно ће развијати своју вољу желећи да одржи свое обећање да не дира оно што је обећао да неће дирати. Да би вољу развијали п снажили, треба детету дати какав доса-