Гајење мале деце

у самом почетку. Хинези су правилно оценили значај васпитања још на 500 годича пре Христа, кад су у јеАпој књизи изнели не само начин предавања, него искавади и мисао: да матере треба да почну васпитавати своју децу, чим деца почну сисати. Хинези Фу још тада у својој Књизи: „Породична драгоценост,“ која се и данас сматра за најбољу педагошку књигу у њих, казали: уко се у младости ничему не научи, тај се поквари, и све наде о лепој будућности пропадну.»

И стари стаповници Индије, појмили су важност васпатања. Они у својој педагошкој књизи Рипано веле: Омладина треба да пзбегава рђаво друштво, јер је оно квари. баш онако псто, као тшто речна вода постане бљутава, кад се помеша с морском. Знање је највеће благо, оно нас не оставља нигде, оно нам даје непсцрпљиву снаТу; оно је извор славе и победе, п све што имамо од њега имамо. Човек без знања је права стока што пасе. Аригтотело, грчки Философ, вели: „Много. управо све, зависи од наших навика у детињству.“ И он вели, да све врлине и сви пороци долазе од навика. Овоме додаје, да је веома важно знати с ким деца проводе време, шта она виде п шта чују, »јер човеку у крви лежи да подражава.“ Платон је тако исто добро разумео значај васпштања, јер он потанко претреса питања. која задиру у васпитање.

Сад да пређемо на писце из доба хришћанства. Кант вели: „Човек постаје човек само васпитањем. Он је само оно, што васпитање од њега створи « Локе тврди, да на сваких 10 људи долази један, чији карактер п све врдине ствара васпитање. Гете мпсли тако исто. Можемо се у томе позвати и на А, Хумболта, који износи себе као пример, на коме доказује, да често пута, по изгледу, сићушни, невнатин услови, одређују правац у животу човековом. Хелвеције велп, да разум п ђенијалност човека зависе од прилика у којима је одрастао, од васпптања

|