Гајење мале деце

што га је добио. То исто тврде пи многи други научњаци. Тако Молешот тврди: ла је човек плод, резултат оних утисака, уплива и услова, у којима је одрастао, Најзад да наведем и речи Сеченова; психичка страна карактера више зависи од васпитања него ди од урођености, индивилуалности; васпитању припала 999 а индивидуалности, само један део у изради карактера.

Из овог кратког нацрта. читалац ће се уверпти ла су васпитању одавно поклањали пахкњу, да су 0 његовом упливу говорили много пута п то људи разних струка. Кад знамо да наука признаје важност васпитању, онда нам се чини, да је питање 0 васпитању разрађено тачно и потпуно, у толико пре, што од тога питања. зависи благостање и срећа, како појединца, тако и целога човештва. „Деца, то је будућност, то је вечност како појединих народа, тако и појединаца“, рекао је Платон. И заиста све наше махне, сви пороци наши а тако исто и све врлине наше прелазена нашу децу више или мање промењене, однаше деце прелазе на потомке налше, од нараштаја, на, нараштај!.- -· Рештак се свом силом труди да се усаврши у своме послу, да се до ситнице упозна са њиме, јер зна да га. очекује суд потоњих нараштаја. А међу тим, познато је, да је много мања штета. или корист од слике или кипа, него ли од живог човека. Живопис и вајарство достигли су високи ступањ савршенства, и ми се дивимо изредности њихове технике... А какостојимо са, васпитањем; 'Кенскање се удају а мушкарци жене: прве постају матере а други оцеви многобројних породица немајући не само ни појма о васпитању деце, него не знајући, ни шта је васпитање. Разуме се, да ово говоримо само о просвећеним сталежима народа; прост сталеж не узимамо овде У

рачун. Уђимо читаоче у прву господску кућу и разгледајмо

како ту предусретају дете чим оно изађе из утробе мате-